Društveni razvoj u XIX veku uticao je na razvoj fotografskih žanrova i njihovu širu upotrebu. Razvoj potrošačke kulture omogućio je proboj fotografskog medija u sferu oglašavanja i masovnog eksponiranja informacija, u svet propagande. Naime, pojavom prvih oglasa koji su sadržali i vizuelni prikaz, fotografija je postala medij pomoću koga se roba popularizovala i plasirala na tržište čime je zadobila opšte prihvaćen termin reklamna fotografija. Time je ona postala neizostavni deo masovne kulture.

   Reklamna fotografija za svoj nastup koristi druge fotografske žanrove. Ona kombinuje portrete, modu, arhitekturu, prirodu, mrtvu prirodu, hranu i zatim ih pakuje u određeni kontekst i formu reklame. Kako su reklame razvojem globalnog marketinga prolazile modifikaciju i određen stepen kompleksnosti tako se i reklamna fotografija razvijala i modifikovala. Od pojave prvih oglasa u štampi, preko prvih plakata, panoa, brošura i flajera do bilborda i savremenog internet marketinga.

   Za uspešno relizovanu reklamu fotografija korespondira sa idejom, stilom i porukom oglašivača. Naručilac reklame, lice koje zastupa neki brend, odnosno poslovnu ideju ili određeni proizvod, zajedno sa kreativnim timom i fotografom dolazi do rešenja i njenog uspešnog realizovanja. Od ideje do konotacije, kombinacije žanra i stila, odabira lokacije i tehničke realizacije, dobra reklamna fotografija prolazi kroz proces komplentacije sadržaja do njenog finalnog proizvoda. Um celokupnog kreativnog tima određuje tok procesa.

   Finalni proizvod reklamne fotografije sadrži konotiranu poruku slike koja je ključna prilikom njenog iščitavanja i razumevanja. Prenos značenja poruke sveobuhvatne reklame na potošača je od ključnog značaja. Svaka uspešna reklama je i dobro shvaćena reklama. Tom činjenicom se i vode sve uspešne marketing kampanje.